Nina Vaš – Kuvanje, fotografija i stil!

Nina Vaš, autorka bloga Ninipanini

Nina Vaš stoji iza food bloga NiniPanini, kroz koji deli svoje recepte i fotografije. Prošle godine je postala pobednik takmičenja Lidlova Gastro Zvezda što joj je vetar u leđa i uverenje da je na pravom putu. Sa Ninom smo razgovarali o počecima, ali i planovima, a kao šlag na torti je recept koji deli sa čitaocima Taste magazina.

Kada su se spojile dve ljubavi, prema hrani i fotografisanju?

Rođena sam u fotografskoj familiji. Mamina tetka je u svojoj mladosti radila u velikoj retušerskoj agenciji u Parizu, nakon čega je otvorila fotografski studio ovde u Zrenjaninu. Mama je već u svojim ranim dvadesetim nasledila studio od tetke i unapredila ga u skladu sa novom tehnologijom. Tata se kao mladić umetničkom fotografijom bavio iz hobija što mu je donosilo nagrade na takmičenjima u staroj Jugoslaviji, a on i mama i dan danas vode uspešan fotografski studio. Taj studio je mesto gde smo moj brat i ja odrasli, međutim ni njega ni mene fotografija nije interesovala niti su nam je roditelji nametali, tako da smo veći deo mladog života ulagali energiju u drugom pravcu. Sada se eto oboje bavimo fotografijom, svako na svoj način.

Hrana je sa druge strane oduvek prisutna u mojoj svesti. Sva moja sećanja su na neki način vezana za hranu, prosto mi je ona uvek u centru pažnje. Moje prvo iskustvo sa hranom je naravno kroz njenu konzumaciju i moram reći da sam veoma dobra u tome 🙂

Međutim, onog momenta kada sam napravila prvi kolač ceo taj svet hrane i način na koji je doživljavam je eksplodirao u nešto što još uvek pokušavam da sagledam u celosti i u čemu maskimalno uživam. Dok spremam hranu važan momenat za mene je da
način na koji je poslužim i ambijent u kom je jedemo budu uvek dostojni njenog ukusa.

Naravno to nije uvek moguće izvesti, dokaz za to su manje glamurozni momenti proždiranja čipsa onako u ternerkama na krevetu, međutim kada se potrudim da skuvam nešto za sebe ili za druge ljude tada uvek uložim dodatni napor da celokupan doživljaj prati priču koju ta hrana ima da ispriča. Mislim da se u tom trenutku spajaju hrana i fotografija jer je fotografija bila onaj element koji je falio i koji mi sada omogućava da zabeležim sve što imam da izrazim kroz proces osmišljavanja jela, kuvanja i na kraju uživanja u njemu.

Pobedili ste na takmičenju Lidlova gastro zvezda, te nam recite kakva iskustva nosite?

To takmičenje je jedno od onih prekretnica u životu koje pošalju jasnu poruku da se nalaziš na pravom putu i da bez obzira na strahove i saplitanja treba tu da ostaneš. Sama pobeda je svakako laskava i to nikako ne bih poricala, međutim za mene je
pozitivan ishod nastao mnogo ranije u trenutku kada sam kod sebe prepoznala koliko želim da se bavim ovim što danas radim i da sam spremna da prevaziđem sve unutrašnje demone i samosabotažu samo da bih dala sebi šansu da u tome uspem.

Znate, na ličnom planu za mene je najstrašnije ne znati u čemu si dobar, šta te ispunjava i kroz šta možeš da ispoljiš svoju kreativnu energiju. Onog momenta kada sam to pronašla pojavilo se LGZ takmičenje da mi potvrdi sve ono što sam se nadala da je istinito. To će zauvek biti jedno od najboljih iskustava koje sam imala priliku da
doživim.

Bavite se stilizovanjem hrane, fotografisanjem, i naravno kuvanjem, pa da li ste razmišljali da u budućnosti i drugi uživaju u vašim specijalitetima u nekom vašem restoranu/brunch mestu?

To je svakako lepa zamisao o kojoj sam dugo mašatala dok sam tražila konvencionalniji način da se bavim hranom. Kada sam upoznala svog muža nastavili smo zajedno da maštamo o tome, međutim tu mi je uvek nešto falilo. Nije me uzbuđivala ideja da ceo
dan kuvam iznova i iznova ista jela niti da se bavim menadžerskim delom, papirologijom i svim onim što nesumnjivo ide uz taj posao. Sada iz ove perspektive ne mogu sebe da zamislim u drugačijem okruženju od onog u kom se nalazim. I muž i ja se bavimo poslovima koji nas ispunjavaju i ta ideja se čini veoma daleko. Ipak ne bih nikada isključivala to kao opciju jer život je stvarno čudo i sa dodatnim iskustvom ko zna gde će nas inspiracija odvesti.

Podelite sa čitaocima omiljeni recept.

Teško je izabrati jedan jer svako godišnje doba kod mene izaziva žudnju za različitom hranom. Zato ću sa vama podeliti recept koji je u našoj porodici omiljen u zimskim danima i obuhvata sve što je duši potrebno dok je telo ušukano ispod ćebeta, a oči gledaju neki maraton na Netflixu. U pitanju je pita od jabuka sa marcipanom u lisnatom testu poslužena topla sa izdašnom kuglom sladoleda od vanile.

Pitice od jabuka sa marcipanom

Sastojci:
 2 pakovanja gotovog lisnatog testa
 250g crvenih jabuka
 30g putera
 1 kašika žutog šećera
 1 kašika kristal šećera
 1 kašičica mlevenog cimeta
 2cm rendanog đumbira
 sok i kora jednog limuna

 1 kašičica skroba
 1dl vode
 200g marcipana
 30g šećera u prahu
 prstohvat cimeta
 oko 0,5dl hladnog mleka
 1 jaje

Postupak:

1. Skuvajte sos od jabuka tako što ćete jabuke oljuštiti i seći na sitne kockice. Ubacite ih u šerpu pa im dodajte vodu, puter, šećer kristal i žuti, cimet, đumbir i limun. Krčkajte na tihoj vatri nekih 7 minuta nakon što provri. Zatim u malo vode razmutite skrob samo
toliko da nestanu sve grudvice i ulijte ga u jabuke. Promešajte dobro. Sačekajte da pusti ključ i zatim skinite sa vatre i ostavite da se sasvim ohladi.

2. Namaz od marcipana napravite tako što ćete marcipan na sobnoj temperaturi umutiti sa 30g šećera u prahu i malo cimeta. Postepeno dodajte mleko i mutite sve dok ne dobijete kremastu konzistenciju. Možda će vam trebati malo više ili manje mleka od predložene
količine.

3. Razvaljane kore podelite na 6 jednakih delova. Možete isecati trakice i uplitati ih ili jednostavno svaki komad testa preklopite na pola kao džepić. U ovom drugom slučaju imaćete 12 komada, u prvom nešto manje jer pletenje traži više materijala. Šta god da
odlučite princip je isti. Premažite donji deo testa sa marcipanom, preko poređajte sos od jabuka i preklopite.

4. Tako pripremljene pitice stavite u frižider na 30 minuta do 1h kako bi se puter ponovo
stegao.

5. Premažite svaku piticu sa razmućenim jajetom i pospite odozgo malo žutog šećera za
dodatno rumenilo.

6. Pecite u rerni zagrejanoj na 220°C nekih 10-15 minuta ili dok ne postanu zlatno žute.

7. Služite ih tople sa sladoledom od vanile.

Napomena: Ukoliko ne želite da pravite pojedinačne pitice slobodno uzmite razvaljano lisnato testo i nafilujte ga prvo sa smesom od marcipana pa sa sosom od jabuka i umotajte testo kao štrudlu. Postupak pečenja je isti.