Magične fotografije Verka Ignjatovića!

Verko Ignjatović, fotograf

Iza ovako magičnih fotografija stoji Verko Ignjatović, školovani fotograf koji živi i radi u Dubaiju gde je pre nekoliko godina pokrenuo i produkcijsku kuću Tea House Productions. Njegov portfolio je bogat saradnjom sa hotelima sa 5 zvezdica, sa fenomenalnim, nagrađivanim i uvek punim fine dining restoranima i jos fenomenalnijim kuvarima sa puno karaktera, poznatim i nepoznatim, sa Mišelin zvezdicom i bez. Pored ljubavi za komercijalnom fotografijom u njemu je velika želja za fotografijom kao umetnošću. U nastavku uživajte u inspirativnoj Verkovoj priči.

Jel možeš da napraviš paralelu između food fotografije u Dubaiju i Balkanu, da li razlika postoji?

Naravno da postoji. U nekim stvarima se razlikuje dosta, a u nekim ne toliko. Ali zavisi od nekoliko faktora, fotograf, restoran, kuvar, prezentacija, budžet, okolnosti. Te razlike se sve više i više smanjuju, sa pojavom novih restorana, nekih novih “klinaca”, u svetu gastronomije, željnih da pomere granice u svakom pogledu. U tom procesu se susreću sa raznim poteškoćama, ali guraju dalje. Koliko vidim, možemo uskoro da očekujemo i prvi restoran u Srbiji sa Mišelinovom zvezdicom, što je velika stvar. U Dubaiu ih ima nekoliko, kao i nekoliko kuvara (Chefs) sa jednom ili više zvezdica. Dubai je grad orijentisan ka turizmu i biznisu, i pokušava da ima sve naj, a tu se podrazumevaju i restorani, hoteli i kuvari. Od svih tih poteškoca, sa kojima se restoateri i kuvari, i ugostiteljstvo generalno u Srbiji suočavaju, i trude da prevaziđu, zavisi i fotografska scena i sami fotografi koji se specijalizuju za slikanje hrane, ili generalno u ugostiteljskoj industriji. Veliki pomaci su napravljeni od prezentovanja i fotografisanja čorbastog pasulja ili mešanog mesa na tanjiru, ka fenomenalnim, kreativnim i inventivnim restoranima, super prezentovanim jelima i kuvarima. Nadam se da će i budžeti za fotografisanje hrane, kao i sama fotografija ići s njima u korak.

Da li si radio na na nekom velikom projektu na koji si posebno ponosan?

Radio sam na nekoliko, ali ne znam da li bih mogao jedan da izdvojim. Niti da li bi to bilo fer, nekako. Radio sam sa hotelima sa 5 zvezdica, sa fenomenalnim, nagrađivanim i uvek punim fine dining restoranima i jos fenomenalnijim kuvarima sa puno karaktera, poznatim i nepoznatim, sa Mišelin zvezdicom i bez, i sa mnogima ostao jako dobar prijatelj, na šta sam veoma ponosan. Inače ekvivalentan hotel u Evropi ili Americi od 5 zvezdica onom od 5 zvezdica u Dubaiu, nije lako naći. Ja mislim da su sada oni oformili svoj sistem sa 6-7 zvezdica. Ludilo!

U svakom slučaju, jako ponosim fotografijama koje sam za ovih 10 godina ovde uspeo da napravim, i reakcijama na njih, kao i mojim rastom kao profesionalni fotograf koji se specijalizuje za ugostiteljsku industriju. Isto toliko se ponosim svojom listom klijenata, starih i novih, kao i onih dugogodišnjih (dostupna po želji), ali i poznanstvima sa raznim kuvarima koji veoma naporno rade sa puno strasti i kreativnosti, u za normalne ljude teškim okolnostima i
pod ogromnim pritiskom i stresom. Svi mi sednemo za sto u restoranu, poručimo, nemajući pojma šta se dešava iza kulisa, u kuhinji, a verujte mi, dešava se mnogo!

Jel možeš nešto više da nam kažeš o Tea House Productions- u?

Tea House Productions je produkcijska kuća čiji sam ja vlasnik i idejni tvorac, kao i jedan od fotografa. Firma je zvanično oformljena 2014. godine, sa idejom da obuhvata kreativne ljude, i moje prijatelje, koji se bave raznim produkcionim aktivnostima vezanim za ono čime se bave moji klijenti, njihovim potrebama i trenutnim trendom, da bi ti isti klijenti onda imali sve servise na jednom mestu, i da ne bi morali da idu kod konkurencije. Tako da pod mojom firmom rade razni frilenseri koji se bave raličitim tipovima fotografije, videografije, grafickog dizajna, ilustracije, a tu su i stilisti, PR, marketing i menadžeri društvenig mreža, kao i ljudi koji se bave svime i svačime, a što ima veze sa web-om. Klijenti mogu da me kontaktiraju sa raznim
produkcijski vezanim šeljama, i skoro svaka će im biti ispunjena na kvalitetan i kreativan nacin, brzo i profesionalno, i po kompetativnoj ceni.

Kao vlasnik firme imam sva svoja zaduženja i odgovornosti koje ta pozicija nosi, ali kao fotograf, sa određenim uspehom, ja najviše radim u ugostiteljskoj industriji, slikajući hranu i piće za fine i casual dining restorane, enterijere i eksterijere hotela i restorana, kao i korporativne i lifestyle portrete ljudi koji u njima rade. I tako prehranjujem svoju porodicu, što je na prvo mestu.

Možda od sve te jurnjave za poslom i komercijalnim “uspehom” nisam stigao da se bavim fotografijom kao umetnošću i da time sebe unapređujem još više, ali nešto uvek ode pod točkove. Idemo dalje u pedesetoj.

Tvoje fotografije izgledaju magično, koliko je produkcija zaslužna za to, koliko oko fotografa, a koliko dobro jelo na tanjiru?

Hvala najlepše na lepim rečima! Zaslužno je sve što ste pomenuli i još mnogo toga. Ja sam inače klasično školovan fotograf, diplomirao sam Fotografiju na Modnom Institutu Tehnologije u Njujorku (Fashion Institute of Technology, FIT), kada digitalna fotografija jos uvek nije postojala, sada daleke 96- te. Sada su svi fotografi… Posao profesionalnog fotografa i sama fotografija je su samo deo mozaika u kojem svaki delić mora da nađe svoje mesto, da bi taj mozaik na kraju ličio na nešto i bio uspešno završen. Prvo i pre svega treba naći, oformiti i održavati kontakte sa relavantnim ljudima koji su instrumentalni u tome da ti makar budeš razmotren za neki posao. Treba biti na pravom mestu u pravo vreme, sigurno. Treba iza sebe imati već nekakvo, znanje, iskustvo i rad, talenat. Treba imati priču, i znati kako je i kad upotrebiti. Treba imati što je
konkurentniju cenu moguće. Treba biti uporan i istrajan, energičan i visoko motivisan, treba imati debelu kožu i znati igrati igru. A igara koliko hoćeš. Treba znati pregovarati o određenom poslu kada on dođe, sa raznim tipovima ljudi, iz raznih zemalja, treba znati kad popustiti, kad stati na loptu, a kad ostati pri svome, iako to često može da ide protiv tebe. Treba biti pametan i izaći na kraj sa konkurencijom do određenih granica. Onda tek treba isplanirati, uraditi posao tj. odslikati kako treba, pa taj rad dovršiti digitalno da to ne samo zadovolji tebe, več da ponajviše zadovolji klijenta i sve njegove zahteve u pisanom i usmenom formatu. Sam rad, slikanje zavisi od toga šta se slika, od ljudi s kojima slikaš, a postoji čitav tim koji na tom slikanju radi, od ambijenta, okolnosti i situacije. A onda treba biti strpljiv i istrajan i naplatiti taj svoj rad, po dogovoru i papirologiji, mesec ili više kasnije. A onda sve iz početka, ili papalelno isto sa nekoliko klijentata u isto vreme.

Treba izdržati pritisak, jer svaki dinar (dirham) na tebe i tvoju uslugu potrošen opravdati. Treba pokazati zašto bi taj klijent trebalo s tobom ponovo da radi, a drugi da po prvi put. Industrija je relativno mala, svi se znaju i sve se zna, nema mesta za greške. Fotografija i baveći se s njom i zarađivati za život je izgleda veoma, bajkovito i lako, ali je jos lakše izgubiti se u poslovnom prostoru tog posla i zaboraviti na sebe i razloge zbog koji si fotografijm počeo da se baviš na prvom mestu.

Write a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *