FOOD FOTO

Nina Poleksić: Fotografija hrane treba da mami posmatrača!

Da li se i vama čini da je Novi Sad pravi rasadnik fotografa hrane? Nama, da postaje prestonica kvalitetnih food fotografa. Nina Poleksić  food fotograf iz Novog Sada smatra da Novosađani nisu bolji od drugih, već da tome doprinosi pristupačnost i blizina klijenata. Za Ninu, jedna od najizazovnijih vrsta food fotografija je fotografisanje hrane u restoranu. Jednom rečenicom, prepustite se Nini i ona će svojom tehnikom učiniti da vaša fotografija odiše ukusom, svežinom i mirisom.

Nina Poleksić, fotograf

Primećujemo da i vi kao i mnogi food fotografi dolazite iz Novog Sada, te se može reći da taj grad postaje prestonica kvalitetnih fotografa. Šta mislite da je razlog tome?

Ova vrsta fotografije se u poslednje vreme kod nas sve više razvija i to me vrlo raduje. Novi Sad ima dosta sjajnih food fotografa. Možda je razlog međusobna saradnja i razmena iskustava stečenih u praksi zbog kojih je edukacija kvalitetnija i efikasnija. U ovom poslu kao i u svakom drugom, vrlo je bitan marketing. Food fotografija je jedna
vrsta fotografije proizvoda, te je potreba za dobrim fotografijama hrane porasla iz komercijalnih razloga. Na primer, imate svoj brend ili držite restoran, Vama će dobre fotografije biti neophodne kako biste svoj proizvod ili uslugu predstavili u najboljem svetlu i privukli buduće kupce i klijente, a plasiraćete ih na društvenim mrežama, sajtu ili nekom drugom mediju. Ipak ne smatram da su Novosađani bolji food fotografi od drugih, jer pratim i upoznata sam sa radovima kolega iz cele Srbije. Možda pristupačnost i blizina klijenata takođe tome doprinosi.

Da li je fotografija prvo nastane u glavi?

Zavisi. Kada imam potrebu da osmislim fotografisanje za klijenta, tada volim da imam razrađen plan. To mi je prvi korak. Naravno, sve kreće sa idejom, tako da prve zamisli nastaju u glavi posle čega smišljam kako bih to pretočila u realnost. U toku realizacije ideje se množe i nadograđuju.. Ali kada fotografišem za svoju dušu ili je sam posao slobodnije prirode i forme, volim da se prepustim trenutku i izvučem iz toga neke neočekivane kadrove, koji mi posle budu mnogo dragi.

Šta najviše volite da fotografišete i da li je kod nas dovoljno razvijen sluh za angažovanje profesionalnog food fotografa?

Volela bih da je svest o angažovanju profesionalnih food fotografa veća, jer smatram da nije onolika kolika bi trebala da bude. To je ipak ozbiljan posao, potrebno je znanje i iskustvo da se određena ideja izvede na pravi način, da se postigne traženi cilj. Izdvojila bih fotografisanje hrane u restoranu. Novi Sad ima stvarno lepih restorana. Uvek se oduševim lepim tanjirima, lepo serviranoj hrani i stvarno uživam dok to i fotografišem. Ova vrsta fotografije je izazovna jer je to u stvari rešavanje problema na lokaciji koja je različita od one u studiju gde sve možes da namestiš kako želiš. S
obzirom na to da fotografija zavisi od svetla koje je presudno i za kvalitet i za doživljaj koji želimo da postignemo, a ja većinom radim sa dnevnim svetlom, u restoranu je baš to izazovno postići, ono što želimo u raznoraznim svetlosnim uslovima i ambijentima. Fotografija treba da zrači “ukusom, svežinom, mirisom” hrane, da mami posmatrača, a iza toga se krije niz tehnika kojima se to postiže.
Kultura hrane je sve rasprostranjenija i nikad nije bila aktuelnija i prisutnija u svakodnevnom životu. Tako da fotografija hrane sadrži glavnu i presudnu marketinšku poruku koja tera na razmišljanje, privlači, podstiče… Naravno, i mi fotografi hrane smo dužni, da ovaj posao predstavimo i ukažemo na njegov značaj, jer bez obzira na pristupačnu digitalizovanu opremu, on zahteva znanje i veštine, a prevashodno talenat i ljubav.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *